Izaslanik američkog predsednika Donalda Trumpa, Steve Witkoff, imao je sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, čime su se otvorile mogućnosti za dalekosežne razgovore o okončanju rata u Ukrajini, koji traje već četvrtu godinu. Kremlj je, nakon sastanka, izjavio da su se gledišta dve strane približila.
Witkoff je postao ključni posrednik između Vašingtona i Moskve u ovom procesu, s obzirom na Trumpovu podršku sporazumu koji bi okončao sukob. Pomoćnik Kremlja za vanjsku politiku, Jurij Ušakov, rekao je da je trosatni razgovor bio konstruktivan i koristan, omogućavajući dodatno usklađivanje stavova o Ukrajini i drugim međunarodnim pitanjima. Ušakov je naglasio značaj nastavka direktnih pregovora između Rusije i Ukrajine, što je ključni momenat u potrazi za mirom.
Witkoff je izbegao davanje izjava nakon sastanka, dok je Trump na konferenciji za novinare označio razgovor kao „dobar“. Njegova poseta usledila je nakon nedeljnih sastanaka u kojima su ukrajinski i evropski zvaničnici izrazili protivljenje nekim američkim predlozima za rešenje sukoba, koji je najsmrtonosniji u Evropi od Drugog svetskog rata. Trump je zapretio da će prekinuti pregovore ukoliko ne bude napretka ka prekidu vatre. U svetlu nedavnih ruskih napada na Kijev, u kojima je poginulo 12 ljudi, Trump je poručio Putinu da prestane s napadima i pozvao na postizanje mirnog sporazuma.
Rusija je, s druge strane, ukazala na potrebu da se prvo reše posebna pitanja pre nego što postignu sporazum. Ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov naglasio je da postoje specifične tačke koje treba dogovoriti. SAD su predložile zamrzavanje linije fronta i prihvatanje ruske kontrole nad Krimom u zamenu za mir. Trump je u intervjuu za časopis TIME izjavio da će Krim ostati u ruskim rukama, ukazujući na to da to razume i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Međutim, Zelenski je odmah odbacio svaku ideju o ustupanju teritorija, naglašavajući da Ustav Ukrajine predviđa da sva privremeno okupirana područja pripadaju Ukrajini. Ova situacija predstavlja veliki zaokret u politici, posebno u vezi sa statusom Krima, kojeg je Rusija okupirala 2014. godine. Iako je aneksija Krima priznata samo od strane nekolicine zemalja, američka politika od tada se protivila ruskim tvrdnjama o tom poluostrvu.
Pored toga, Trumpov predlog značio bi i veliki neuspeh za ukrajinskog predsednika Zelenskog. U svetlu sve prisutnije stava da bi priznanje ruske kontrole nad Krimom moglo izazvati ogorčenje među ukrajinskim narodom, Zelenski je jasno poručio da ne misli na ustupke. Njegove izjave su dovele do iznenadnog povlačenja američkog sekretara Marco Rubia iz daljih pregovora u Londonu.
Trump je takođe naglasio moguće promene u ukrajinskoj vladi, kada je sugerisao da bi ukrajinski predsednik trebao da organizuje nove izbore. U odgovoru na kritike, Trump je smanjio retoriku o izborima, ali ukrajinska vlada se priprema za moguće održavanje izbora kasnije ove godine.
Analitičari primećuju da su najnoviji američki predlozi u suprotnosti sa interesima Ukrajine, dok je Kremlj insistirao na svojim zahtevima. „Rusija nije sposobna da preuzme celu Ukrajinu ili da promeni vlast u zemlji“, rekao je ukrajinski vojni analitičar Oleksandr Khara. On smatra da bi bilo kakvi ustupci od strane Ukrajine bili znak slabosti, dok bi priznanje ruskih interesa u regionu bio veliki uspeh za Putina.
S obzirom na teške realnosti na terenu, čini se da su nade za brzi mir i završetak sukoba daleko od ostvarenja, a situacija u Ukrajini ostaje kompleksna i izazovna, postavljajući dodatna pitanja o budućim američko-ruskim relacijama i terminu postizanja mira.
