Sелаковић је истакао важност поставке посвећене Иви Андрићу, једином нобеловцу из Србије, чије дело и биографија обележавају српску културу. Он је нагласио да је Андрић кроз своја књижевна дела подигао споменик српском народу и култури, као и историји која се развијала западно од Дрине. Посебно је указао на тачан тренутак рушења споменика Иви Андрићу у Вишеграду, месту које је прикупило много његове инспирације. Ово указује на дубоке корене које његово дело има у колективној свести српског народа.
Селаковић је исто тако напоменуо да изложба не истиче само књижевни рад Иве Андрића, већ и његову значајну дипломатску каријеру. Андрић је живео у времену када је способност лепог писања била кључна особина дипломата. Према његовим речима, многи значајни српски књижевници произашли су управо из редова дипломата тог периода. Ова симбиоза између дипломатских односа и књижевности рађала је уметничке и историчке вредности које су се шириле широм света.
Комплексност Андрићеве личности не огледа се само у његовој књижевној и дипломатској каријери. Селаковић је подсетио на Андрићеву улогу у групи познатој као „Млада Босна“, која је имала визију о промени историје. Ова група је малолетне идеје и акције почела да реализује на обе стране Дрине, указујући на важност њиховог деловања у контексту историјских догађаја.
Изложба која се одржава у окружју српске културе представља важан тренутак, јер се обележава 50 година од смрти Иве Андрића. Селаковић је пренео радост и значај отварања изложбе, која је прво представљена у Српској црквеној општини у Трсту, а сада ће бити приказана у Бањој Луци. Ово говори о важности излагања Андрићевог дела у контексту српског националног идентитета и културе.
Поставке су постављене уз подршку два државна архива, што указује на чврсту основу бесплодно одабраног материјалног наслеђа које очекује у публици. Овакви догађаји служе као подстицај свести о улози књижевности и писаног наратива у очувању колективног памћења и идентитета. Селаковићев приступ указује на значај књижевности као инструмента за разumevanje друштва и историје, стављајући акценат на важност освешћивања о значају литературе у обликовању друштвеног идентитета.
Иво Андрић, као књижевник, не само да је оставио неизбрисив траг у српској литератури, већ је и својим животом и делом постао симбол нескривеног друштвеног ангажовања. Његова драма током историјских преломних тренутака осветљава сложеност идентитета и свести народа на простору бивше Југославије. Изложба која потврђује саму супстанцу његовог наслеђа, наставиће да подстиче разговоре о важности књижевности у обликовању историје и културе.
На крају, сведочећи о сложености Андрићевог живота и дела, Селаковић нас подстиче да размотримо како можемо да наставимо његово наслеђе и кроз књижевност, наслеђе уметности, али и кроз сопствена дела, сви ми – као појединци и колектив. У овим тешким временима, Андрићево дело остаје обновљени извор инспирације, обавезујући нас да сачувамо културне вредности, истину о коренима и напредак у разумијевању сопствене историје.
