Robotska letelica „Solarni orbiter“, koju je razvila Evropska svemirska agencija (ESA) u saradnji sa američkom NASA-om, postigla je istorijski uspeh snimajući prve slike Sunčevih polova. Ove informacije objavila je ESA, a snimci su zabeleženi u martu ove godine koristeći tri različita instrumenta „Solarnog orbitera“. Ovaj značajan korak u proučavanju Sunca osigurava nove uvide u njegovu strukturu i ponašanje.
„Solarni orbiter“ je lansiran 2020. godine sa Floride i preleteo je oko Venere, što mu je omogućilo da posmatra Sunce iz jedinstvene perspektive, na visini od 17 stepeni ispod solarnog ekvatora. Ova letelica je od samog početka bila zamišljena kao alat za konačno razumevanje složenih fenomena vezanih za Sunce, a sada je na putu ka ostvarenju tog cilja.
Naučnik Sami Solanki iz nemačkog Instituta „Maks Plank“ za istraživanje Sunčevog sistema istakao je da su pred nama još važniji snimci i otkrića, jer se planira snimanje sa visine od 30 stepeni ispod Sunčevog ekvatora. Ova dodatna istraživanja pružaju mogućnost za dublje razumevanje dinamike Sunčevih polova.
„Solarni orbiter“ je posmatrao prvo južni, a zatim severni pol Sunca, a podaci sa severnog pola se očekuju u narednim sedmicama ili mesecima. Ovo će dodatno obogatiti postojeće znanje o solarnim ciklusima i magnetnim poljima koja vladaju na Suncu.
Jedan od ključnih aspekata istraživanja predstavlja prikupljanje podataka o magnetnom polju Sunca, njegovim ciklusima aktivnosti i solarnom vetru. Ova istraživanja su od suštinske važnosti za razumevanje solarne aktivnosti, koja može imati značajan uticaj na Zemlju, uključujući geomagnetne oluje koje mogu poremetiti komunikacione i električne sisteme.
Solarni fizičar Hamiš Rid sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji takođe radi na razvoju instrumenata „Solarnog orbitera“, naglasio je značaj merenja koja ova letelica sprovodi. Prema njegovim rečima, trenutna merenja pokazuju prisustvo magnetnih polja i na južnom polu Sunca. Ovo je posebno važno tokom maksimuma aktivnosti solarnih ciklusa, kada dolazi do reverzije magnetnog polja.
Rid je dodao da se očekuje da će Sunce, u narednim godinama, dostići solarni minimum, što će omogućiti da se posmatra sređenije magnetno polje oko sunčevih polova. Ovo je period kada je solarna aktivnost smanjena, a posmatranje može otkriti nove, neotkrivene obrasce gužve magnetnih polja, što bi moglo pomoći naučnicima da bolje razumeju prirodu i strukturu Sunca.
Sama udaljenost Sunca od Zemlje iznosi oko 149 miliona kilometara, što dodatno komplikuje istraživanja. Ipak, sa tehnologijom kao što je „Solarni orbiter“, naučnici su sposobni da dobiju detaljne podatke koji bi inžinjerima i istraživačima omogućili da razvijaju modele sunčevih ciklusa i razumeju potencijalne opasnosti koje oni nose.
S obzirom na to da prožimanje i interakcije energija na Suncu mogu uticati na čitav solarni sistem, ovi podaci će imati široke implikacije ne samo za naučna istraživanja, već i za planiranje tehnološkog i infrastrukturalnog razvoja na Zemlji.
Pored naučne zajednice, ovi rezultati su od značaja i za širu javnost. Povezivanje naučnih otkrića sa svakodnevnim životima omogućava da se razvija svest o važnosti svemirskih istraživanja. Kako „Solarni orbiter“ nastavlja svoje putovanje i sakuplja podatke, svet uživa u dugotrajnom putovanju ka razumevanju jednog od naših najbližih nebeskih komšija, Sunca. Ova veza između istraživanja i svakodnevnog života može inspirisati buduće generacije naučnika otkrivanjem tajni koje Sunce nosi.
