Šapčanka S.E. (48) prvostepeno je osuđena na godinu dana zatvora zbog teške krađe koju je počinila u junu 2022. godine. Ova žena, koja je radila kao kućna pomoćnica kod Rade Dabić, optužena je za krađu velike sume novca, ukupno 30.600 evra i 26.000 dinara. Iako je osnovno javno tužilaštvo zatražilo strožu kaznu, na kraju će bivšoj gazdarici morati da vrati samo 10.000 evra.
Ova presuda izazvala je brojne kontroverze, posebno sa strane Rade Dabić, koja je bila šokirana smanjenjem iznosa koji će S.E. morati da vrati. „Priznala je da je ukrala samo toliko i sud joj je poverovao. Ovo je skandalozna presuda kojom se lopovi motivišu umesto da se kažnjavaju. Svaki lopov sada može nesmetano da krade i na sudu tvrdi da je uzeo manje kako bi dobio blažu kaznu,“ naglasila je Dabićeva.
Dabićeva je tvrdila da je imala prijavljenu veliku sumu novca, a deo novca je bio u torbici dok je ostatak bio skriven u ormanu. Kada je primetila da neki novac nedostaje, odmah je pozvala policiju i prijavila krađu. Obrazložila je da je ovaj incident bio nevjerovatan šok za nju, s obzirom na to da je S.E. bila osoba kojoj je verovala i s kojom je imala korektan odnos.
Policija je sproveo istragu, saslušavajući Dabićevog sina i kućnu pomoćnicu S.E. koja je ubrzo uhapšena. Međutim, tužilaštvo nije tražilo da ostane u pritvoru, što je dodatno povećalo Dabićevu ogorčenost. „Kako je moguće da neko ko je priznala krivicu može da šeta slobodno dok ja trpim gubitak?“ zapitala se.
Dabićeva je nadala se da će S.E. pokazati pokajanje i ponuditi da vrati novac, posebno jer su tog dana zajedno pili kafu. Ipak, situacija je rezultirala dodatnom frustracijom. „Ona je priznala da je novac ukrala i puštena da se slobodno šeta i troši moju imovinu. Možda bi novac odmah bio nađen da je na njenoj kući obavljen pretres ili da je zadržana u pritvoru. Sada može da tvrdi da je uzela samo 10.000 ili čak svega 500 evra,“ izjavila je Dabićeva.
Presuda koja je izrečena S.E. otvorila je šire pitanje o pravdi i kaznenim merama za prekršioce. Mnogi su skeptični prema sistemu, smatrajući da postoje ozbiljna neslaganja u kaznama koje se izriču za teške delikte, a što dodatno može da motiviše eventualne prestupnike.
U tom kontekstu, Dabićeva je izrazila duboku zabrinutost da će presuda postaviti opasan presedan za buduće slučajeve krađe u kojima će delikventi moći da izbegnu odgovornost ili dobiju blaže kazne. U današnjem društvenom diskursu, važno je razmatrati kako se pristupa pitanjima pravde i sigurnosti građana, posebno kada su u pitanju teški zločini.
S njene tačke gledišta, očigledno je da su se pravosudni procesi usredsredili na tehničke aspekte i priznanja, umesto na stvarne posledice koje krađa ima na žrtvu. Ovaj incident je još jedan na dugom spisku nagomilanih frustracija građana prema pravnom sistemu, gde se često postavlja pitanje efikasnosti kaznenih mera i stvarne sposobnosti pravde da zaštiti one ranjivije.
U tom svetlu, slučaj Dabićeve i S.E. pokazuje potrebu za preispitivanjem postojećih zakonskih okvira i načina na koji se njima upravlja. Mnogi se nadaju da će ovaj slučaj poslužiti kao važna lekcija za pravosudni sistem, koji bi trebao biti u stanju da bolje reaguje na teške delikte i pruži zaštitu svim građanima.
