Svetski ekonomski forum (VEF) koji se održava u Davosu, Švajcarska, fokusira se na zabrinutosti oko potencijalne buduće pandemije poznate kao „bolest iks“. Prema rečima lidera na ovom skupu, ova bolest može izazvati 20 puta više smrtnih slučajeva nego što je to bio slučaj sa pandemijom COVID-19. S obzirom na to da još uvek ne postoji poznat patogen koji uzrokuje „bolest iks“, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pokrenula inicijativu da uoči i pripremi zdravstvene sisteme za buduće izazove.
„Bolest iks“ označava hipotetičku epidemiju koju je SZO uvrstila na listu prioritetnih bolesti 2018. godine kako bi otvorila diskusiju o mogućim pandemijama u budućnosti. Ova kategorija bolesti postoji pored drugih značajnih oboljenja kao što su COVID-19, virus ebole, virus Zika, i MERS. Paneled, koji predvodi generalni direktor SZO, dr Tedros Adhanom Ghebreyesus, fokusiraće se na nove strategije potrebne za jačanje globalne zdravstvene infrastrukture kako bi se prevazišli izazovi koji se mogu pojaviti.
SZO je ukazala na potrebu hitnog istraživanja i razvoja u kontekstu budućih epidemioloških pretnji. U organizaciji ističu da su resursi za istraživanje i razvoj ograničeni, dok je broj potencijalnih patogena koji mogu izazvati pandemiju različit. Članovi panela, uključujući brazilski ministar zdravlja Nisia Trindade Lima i izvršne direktore velikih farmaceutskih kompanija, razmatraju načine kako da se predupredi haos koji je izazvala COVID-19 pandemija.
Jedna od ključnih tačaka diskusije jeste kako „bolest iks“ može predstavljati nepoznati virus koji još uvek nije poznat, čak ni među životinjama. Naučnici naglašavaju da bi bilo važno nastaviti sa istraživanjima i poboljšavanjima bio-bezbednosti, posebno zbog porasta interakcije između ljudi i drugih vrsta, što može povećati rizik od prenosa bolesti.
Istraživači ukazuju na to da bi „bolest iks“ mogla biti izvor potpuno novog patogena, što je dodatni povod za istraživanje novih vakcina. Britanski naučnici već predlažu da bi vakcina za novi epidemijski virus mogla biti razvijena za svega 100 dana. Na primer, Univerzitet u Oksfordu istražuje mogućnosti prilagođavanja vakcine protiv COVID-19 kako bi se mogla koristiti u slučaju pojave „bolesti iks“.
S obzirom na iskustva iz prošlosti sa virusom COVID-19, postavlja se pitanje kako će globalni zdravstveni sistemi reagovati u budućnosti. Mnogi analitičari smatraju da je stvorena infrastruktura i znanje koje bi moglo pomoći u brzom odgovoru na nove bolesti. Izgradnja spremnosti za buduće pandemije postaje ključno pitanje kako bi se sprečila propast nacionalne zdravstvene infrastrukture, što se dogodilo u mnogim zemljama tokom 2020. godine.
Nekoliko stručnjaka, poput dr Tomasa Rusa, upozorava kako je kontinuirani nadzor i istraživanje neophodno, posebno s obzirom na to da se ljudska aktivnost često sukobljava sa prirodom, čime se povećava rizik od novih patogena. Kroz analizu trendova i potencijala novih bolesti, SZO se nada da će smanjiti rizik i pružiti bolju zaštitu ljudima.
Na kraju, svetski lideri u Davosu razmatraju veoma ozbiljne teme koje se tiču budućnosti globalnog zdravstva. „Bolest iks“ je simbol za novu eru u kojoj se očekuje proaktivan pristup u pripremi za moguće pandemije. Postavljanje prioriteta na istraživanje i razvijanje vakcina može biti ključno u sprečavanju budućih katastrofa, a zajednički napori međunarodne zajednice ključni su za borbu protiv ovih pretnji koje se nasumično mogu pojavljivati širom sveta.
