Književnica Ina Poljak nedavno je u Beogradu predstavila svoj novi roman „Dobar momak“, koji opisuje kao ringišpil naizgled suprotstavljenih emocija. Inspiraciju za priču dobila je dok je razmišljala o razlici između dobrote prema drugima i dobrote prema sebi. Ideja o romanu se krčkala u njenoj glavi dok se nije pojavila jedne noći na granici između sna i jave. Poljak je izjavila da je proces pisanja bio predivan, te da se morao postaviti određeni okvir i struktura svakog poglavlja.
Roman je odmah postao popularan u izdavačkoj kući „Laguna“, što Poljak doživljava kao nestvarno, jer se ljudi identifikuju sa njenom pričom. Osećaj povezanosti s čitaocima, koji joj šalju utiske i dele svoja iskustva, je najlepši aspekt njenog pisanja. Knjiga započinje citatom Džidua Krišnamurtija koji ukazuje na to da prilagođenost bolesnom društvu nije pokazatelj dobrog zdravlja. Kroz priču o dobrom momku, Poljak istražuje pitanja identiteta, bunta i autonomije.
Roman se sastoji od tri dela, a svako poglavlje nosi naziv jedne reči koja se odnosi na ključne teme u njima. Poljak objašnjava da je naziv „Dobar momak“ simbolizuje osobu koja ispunjava očekivanja društva. Glavni junak Todor, do određenog trenutka, predstavlja arhetip koji se mora prilagođavati društvenim normama, ali se kasnije suočava s potrebom za ličnom transformacijom.
Dok je pisala roman, Poljak je morala da prođe kroz sve emocije i patnje svog junaka, a pitanja koja Todor postavlja odražavaju i njena lična preispitivanja. Todor predstavlja potrebu generacije da se uklopi, ali se istovremeno oseća kao da mora da se pobuni kako bi pronašao svoj identitet. Ovaj junak je reprezentativan primer i za druge ljude, a njegova priča se duboko oslanja na zajedničke ljudske doživljaje.
U romanu, Todor doživljava promene usled otkaza, želeći da istraži šta to znači za njegov život. Poljak ukazuje na to da otkaz može biti oslobođenje ili prilika za boljim izborima i kako te promene sa sobom nose osećaj tuge za onim što se ostavlja iza sebe. Osim toga, Poljak se bavi temom psihoterapije, prikazajući kroz Todora njegov prvi susret s terapijom i emocionalne izazove koje ona donosi.
Kroz svakodnevne životne situacije, roman nosi snažnu emotivnu dinamiku, a Poljak smatra da se u tim običnim problemima nalaze najsnažnije emocije. Autorka želi da čitaoci dožive osećaj nemira, ali i katarzu kroz lik Todora, jer veruje da svako od nas ima naša pitanja i dileme za koje treba da preuzme odgovornost.
Poljak takođe razmišlja o mogućoj ekranizaciji romana, govoreći kako bi to mogla izgledati kao serija „Jutro će promeniti sve“, jer bi se time prikazala stvarnost generacije milenijalaca koju roman istražuje. Njena želja je da čitaoci pronađu univerzalne ljudske teme u priči, koje često ostaju neistražene u savremenom društvu.
Iako je roman samostalna priča, Poljak naglašava važnost istraživanja tema koje se tiču društvenih konstrukcija kao što su patrijarhat i međuljudski odnosi. Autorka smatra da književnost može podstaći važne razgovore i preispitivanja koja nam pomažu da bolje razumemo sebe.
Poljakovu zanima pisanje romana koji će istraživati svet koji ne postoji, ali koji će biti refleksija postojećih društvenih normi, a trenutno se fokusira na promociju svog aktuelnog dela. U svetlu ovih razmatranja, Ina Poljak se pokazuje kao autorica koja duboko saoseća sa ljudskim iskustvima i koja želi da ostavi svoj trag kroz pisanje koje poziva na razmišljanje i emocionalnu refleksiju.
