Eksperti smatraju da izraelski premijer Benjamin Netanyahu ulazi u delikatnu fazu u odnosima sa novom Trumpovom administracijom. Prema akademiku i stručnjaku za izraelska pitanja Muhannadu Mustafi, Netanyahu je svestan rizika koje donosi svaki sukob sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom, posebno kada je reč o bezbednosti i statusu Izraela. Neki analitičari smatraju da bi njegovo nepoštovanje američkih stavova moglo dovesti do velikih gubitaka, kako za zemlju, tako i za njegovu poziciju.
Stavovi bivšeg savetnika za nacionalnu sigurnost SAD-a, Marka Pfeifela, ukazuju na to da Trump očekuje brze rezultate po pitanju Gaze kako bi mogao da pređe na svoje veće ambicije u regionu. U okviru sporazuma o prekidu vatre koji je stupio na snagu, Izrael planira da tokom prve faze, koja traje 42 dana, oslobodi oko 2.000 Palestinaca, uključujući i one koji su osuđeni na doživotni zatvor, u zamenu za 33 izraelska zarobljenika.
S obzirom na novonastalu situaciju, Netanyahu se suočava sa izazovom iznutra. Njegov saveznik, ministar finansija Bezalel Smotrich, poziva na nastavak rata nakon prve faze sporazuma i čak traži potpunu okupaciju Pojasa Gaze, što dodatno komplikuje situaciju. Mustafa ističe da ovakav stav može otežati Netanyahuovoj vladi da pronađe jedinstveni pristup prema gazi i pregovorima.
U vezi s palestinskim otporom, istraživač Saeed Ziad iznosi četiri ključna faktora koja bi mogla uticati na ishod. Prvi faktor je uspeh prve faze sporazuma, a zatim iskorišćavanje novog američkog stava, obnavljanje unutrašnje strukture otpora i čuvanje 70% zarobljenika kao pregovaračke karte. Pfeifel naglašava ulogu američkog posrednika, Stevena Witkoffa, koji ima široka ovlaštenja da vrši pritisak kako bi se postiglo rešenje.
Sama ideja o prekidu vatre izaziva podeljena mišljenja među izraelskim političarima. Efikasnost sporazuma zavisi od stava regionalnih lidera, posebno bogatih arapskih zemalja, koje bi mogle pružiti finansijsku pomoć i vršiti pritisak na Hamas kako bi se sprečili budući konflikti. Sporazum takođe uključuje posredovanje Katara i Egipta kako bi se omogućili dalji koraci nakon prve faze.
Naravno, postoji značajna nesigurnost u vezi sa stanjem u regionu. Mustafa tvrdi da bi Netanyahu mogao pristati na prelazak u drugu fazu sporazuma ukoliko dobije politički ustupak, kao što je savetovanje SAD-a o potezima u vezi sa Hamasom. Ova situacija bi mogla predstavljati potencijalnu političku pobedu za Netanyahua, koji se suočava sa sve većim pritiscima unutar svoje vlasti.
Pfeifel naglašava važnost normalizacije odnosa i doprinos arapskih saveznika za uspeh mirovnog procesa, kao važnog dela Trumpovog političkog nasleđa. Ziad dodaje da bi Netanyahu mogao težiti strateškom cilju konsolidacije statusa i sprečavanju unutrašnjih političkih kriza kroz održavanje sporazuma o Gazi.
Međutim, izazovi ostaju, a kontradiktorne izjave zvaničnika pružaju zabrinjavajuće signale o posvećenosti sporazumu. Prema anketama, čak 70% Izraelaca ne želi nastavak rata, što dodatno pojačava pritisak na Netanyahua da se pridržava sporazuma o prekidu vatre.
S obzirom na sve oštrije tenzije, pitanja normalizacije stavljaju se na kušnju, a događaji kao što je napad na Al-Aksu vraćaju palestinsko pitanje u središte arapskih prioriteta. Stručnjaci veruju da bi predstojeći pregovori imali značajan uticaj na dugoročnu stabilnost i mir u regionu, ali i na unutrašnju politiku Izraela.
