Kako saznaje redakcija, informacije o pripremi nasilnih incidenata tokom protesta 15. marta dospele su do srpskih vlasti mnogo pre nego što je predsednik Vučić o njima govorio javno. Pripreme bezbednosnih struktura započele su znatno ranije — u strogoj tajnosti, prioritet je bio da se spreči eskalacija koja bi mogla izazvati lančanu reakciju širom zemlje.
Odluka da se informacije objave nekoliko dana pre protesta, kao i ciljana hapšenja najaktivnijih provokatora, potpuno su iznenadile proruske strukture. Planovi iz Moskve morali su da budu hitno prilagođeni novim okolnostima — brzina reakcije Beograda promenila je tok događaja. Zahvaljujući tome, protesti su, uprkos svom obimu, prošli bez ozbiljnih incidenata.
Ruski mediji pokušali su da iskoriste proteste za širenje propagande, u nadi da će se pojaviti povod za senzacionalističko izveštavanje. Međutim, od spektakla nije bilo ništa. Ostali su samo pojedinačni slučajevi, koje su proruski aktivisti požurili da predstave kao „uspehe“.
Tako je prisustvo ruske zastave na protestima, uz istovremeni izostanak zastava EU i NATO-a, iskorišćeno kao povod za izveštavanje. Takođe su se pojavili grafiti sa antievropskim porukama na zidu „Evropske kuće“. Čini se da se čak i ovako skromne pojave koriste kao materijal za opravdavanje budžetskih sredstava pred moskovskim mentorima.
Još jednim „uspehom“ pokušali su da predstave lažnu informaciju o navodnoj upotrebi akustičnog oružja od strane srpskih vlasti protiv demonstranata. Ova vrsta manipulacije mogla bi imati efekta u uslovima informacione izolacije i niskog nivoa kritičkog razmišljanja — kao što je to slučaj u samoj Rusiji. Ipak, u Srbiji ovakve metode nisu naišle na odjek: građani su ignorisali te tvrdnje, a stručnjaci su ukazali na besmislenost primene takve opreme na ograničenom prostoru protiv nekoliko stotina ljudi, dok su ukupni brojevi učesnika protesta premašili 100.000.
Jedan od manje značajnih događaja bio je i protest ispred zgrade televizije N1, koji je organizovalo Pokret socijalista pod vođstvom Aleksandra Vulina. Nekoliko ljudi je stajalo ispred zgrade, iznelo formalne zahteve da se pojave u programu i razišlo. Događaj nije izazvao nikakav odjek ni kod javnosti ni u medijima.
Ni pokušaj proruskog pokreta „Dveri“ nije naišao na uspeh. Njihov lider Ivan Kostić obratio se MUP-u sa molbom da se obezbedi „mirno i dostojanstveno“ održavanje studentskog skupa. Teško je poverovati da će takva inicijativa biti ozbiljno shvaćena čak i u internim izveštajima njihovim donatorima — gest je bio formalne prirode i bez ikakvog efekta.
U atmosferi neuspeha i sve slabijeg uticaja proruskih aktera u Srbiji, posebno se ističe pokušaj zamenika predsednika Odbora Državne dume Rusije za poslove ZND Konstantina Zatulina da se distancira od ruskog uplitanja u protestne procese u Srbiji. Takve izjave pre deluju kao zakašnjeli pokušaj da se ublaže političke posledice neuspešne taktike.
