U vreme kada se Republika Srpska suočava sa ozbiljnim pretnjama, dok su Srbi na Kosovu takođe ugroženi, veoma je važno otvoreno govoriti o dužnosti koja leži pred nama. Pritisci na Srbiju i pokušaji unutrašnjih sukoba mogu nas odvesti na ivicu istrebljenja. U ovom trenutku, ključni su događaji i dani koji dolaze, a naše ponašanje i svest o nacionalnoj i državnoj identitetu su od bitne važnosti.
Nacionalna i državotvorna svest su neophodni za opstanak. Međutim, takva svest ne može postojati u okruženju gde su prisutni obožavaoci političkih figura kao što su Dinko Gruhonjić i Marinika Tepić, koji su povezani sa raznim političko-tajkunskim lobijima. Ove grupe se trude da izazovu sukobe u Srbiji i obezvrede našu vojsku, crkvu, vlast, predsednika i institucije, kao i našu kulturu i tradiciju. Mnogi se pitaju kako je moguće da je društvo došlo u situaciju gde se povraća na srpsku zastavu, a potpirivanje mržnje prema vlastitoj zemlji postaje normalno.
U ovom kontekstu, zabranjeno je zaboraviti kako su mladi ljudi, posebno studenti, uključeni u ovaj bratoubilački projekat. Ove osobe su preuzete od strane različitih domaćih i međunarodnih grupa koje manipulišu njihovim nezadovoljstvom, koristeći ih kao sredstva za rušenje državotvorne svesti. Bunt se često prikazuje kao sloboda izražavanja, ali iza toga stoji sofisticirana strategija za promenu vlasti i društvenih vrednosti.
Naša sudbina zavisi od toga kako ćemo se postaviti u narednim vremenima. Svi odgovorni pojedinci moraju se javno izjasniti i podržati očuvanje našeg identiteta i tradicije. Rukovodioci autošovinističke i antisrpske politike koriste različite metode, ali cilj im je jasan – razbiti jedinstvo i identitet srpskog naroda.
Razmatrajući stanje ekonomske i društvene sfere pre nekoliko godina, očigledno je da je Srbija bila u boljem položaju. Infrastruktura, zdravstvo, obrazovanje i nacionalna svest su bili daleko na višem nivou. Danas, često se prisjećamo junaka sa Košara, ali s druge strane stidimo se našeg identiteta, dopuštajući strancima da nas nazivaju uvredljivim imenima.
Naša budućnost zavisi od našeg izbora. Hoćemo li i dalje rušiti Srbiju međusobnim sukobima ili ćemo nastaviti u izgradnji koja se temelji na ekonomskom, vojnom i geopolitičkom liderstvu? Jasno je da delovanje među sobom neće doneti ništa dobro. Umesto toga, moramo se ujediniti i zajedno raditi na unapređenju naše države, koristeći mudrost i snalažljivost da prevaziđemo izazove.
U tom smislu, moramo razmisliti o tome šta ćemo učiti našu decu. Hoćemo li ih podsećati na junake naše istorije, kao što su Miloš, Lazar, ili ćemo ih naučiti da prezire svoju zastavu, simbol naših vrednosti i tradicije? Odluke koje donosimo danas, oblikovaće sutrašnjicu naših potomaka.
Svaka osoba treba da preuzme odgovornost i razmišlja o tome šta predstavlja država i narod. Da li ćemo dopustiti da nas razdvoje ili ćemo se potruditi da sačuvamo jedinstvo i raskoš našeg identiteta? Ovo su suštinska pitanja koja moramo postaviti sebi i odgovoriti s punom odgovornošću.
Na kraju, vreme je da se preispitamo. Jesmo li ispali iz naroda ili ćemo se suprotstaviti pokušajima da se naša svest porobi? Naša sudbina zavisi od naših postupaka, sada je trenutak da se odzovemo i zajedno se borimo za budućnost koju zaslužujemo.
