Eparhija žička, pod rukovodstvom mitropolita Justina, sklopila je sporazum o zajmu sa Vladimirom Frunzarelovićem, vlasnikom „Vinarije Frunza Aglaja“. Ova pozajmica iznosi 195.000 evra, a vest o tome je otkrivena putem „Srpskog telegrafa“. Ovaj poslovni odnos između mitropolita i Frunzarelovića nije nov, jer Eparhija već nekoliko godina kupuje vina od pomenute vinarije za potrebe pričesti, iako ima svoju „Vinariju Manastira Studenica.“
Prema ugovoru, pozajmica je odobrena s ciljem širenja kapaciteta vinarije, što bi trebalo da garantuje Eparhiji kontinuirane isporuke vina. Zanimljivo je da, uprkos tome što imaju svoju proizvodnju vina, čini se da Eparhija zavisi od Frunzarelovića za potrebe bogosluženja. On se obavezao da vrati pozajmicu bez kamate tokom narednih pet godina, a hipoteka je postavljena na imanje u selu kod Negotina.
Ugovor, koji nije overen kod notara, ostavlja nejasnoće oko procedure refundiranja. Postavlja se pitanje šta bi se dogodilo ako Frunzarelović ne ispuni svoje obaveze. U dokumentu se navodi da Eparhija i vinarija uživaju višegodišnju saradnju te da je tražnja za vinima iz godine u godinu rasla. Zajmoprimac se obavezao na povećanje kapaciteta vinarije, uključujući izgradnju novih objekata i nabavku opreme za proizvodnju.
Ipak, ugovor ne specificira sve aspekte saradnje, poput drugih svrha za koje se vina koriste osim bogosluženja. Zajmoprimac će vraćati pozajmicu u pet godišnjih rata, pri čemu je dogovoreno da prva četiri uplate iznose po 40.000 evra, a poslednja 35.000 evra.
Eparhija žička, koja je osnovala „Vinariju Manastira Studenica“ 2015. godine, suočila se i sa kritikama zbog monopola na tržištu vina unutar svoje eparhije, što je doprinelo nesporazumima s lokalnim bratstvom. Ovo postavlja pitanje isplativosti proizvodnje slatkog vina za pričest, posebno kada se uporedi sa manjim vinarijama kao što je „Vinarija Manastira Bukovo“.
Iako su postavljena pitanja Eparhiji i vinariji, do sada nisu stigli odgovori, a pažnju takođe privlači i nedostatak procene vrednosti imovine na koju je stavljena hipoteka. Tim povodom, nema podataka o tome ko je propisao vrednosti tih objekata, što može ukazivati na mogućnost da je procena izvršena samo okvirno, bez formalnog veštačenja.
U stavu koji oštro kritizuje ovaj aranžman, postavlja se pitanje o transparentnosti i pravilnosti poslovanja koje uključuje duhovne institucije. U skladu sa ovim, očekuje se da će interes javnosti za ovu temu rasti, a dodatna istraga može biti neophodna kako bi se razjasnila sva pitanja i sumnje koje su se pojavile u vezi sa ovim ugovorom. U svakom slučaju, ovaj slučaj može otvoriti raspravu o etici poslovanja unutar crkvenih struktura i njihovih odnosa s privatnim sektorom. Eparhija žička i njen mitropolit Justin mogli bi se suočiti s ozbiljnim pitanjima o finansijskoj odgovornosti i načinu na koji upravljaju svojim resursima, uključujući i vlastite vinarije.
