Zamenik generalnog direktora Policije Kosova, Dejan Janković, oslobođen je nakon što je bio pritvoren dva dana u Srbiji, saopštila je ministarka spoljnih poslova Kosova, Donika Gervala Švarc. Janković je uhapšen na prelazu Jarinje, a nakon toga je sproveden u Rašku gde su ga srpske vlasti ispitivale. Prema tvrdnjama kosovskih vlasti, u Srbiji je zadržano još devet pripadnika Policije Kosova, koji su takođe oslobođeni.
Američki Stejt department je reagovao smatrajući da je pritvaranje kosovskih policajaca štetno po mir i stabilnost i zatražio je od Srbije da oslobodi sve koji su privedeni. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je odbacilo tvrdnje kosovskih vlasti navodeći da su dodatna čekanja na granici zbog opsežnijih kontrola i bezbednosnih provera.
Kosovski premijer Aljbin Kurti je nazvao zadržavanje kosovskih građana odmazdom Srbije zbog podrške koju je Kosovo dobilo za članstvo u Savetu Evrope. Prema informacijama kosovskih vlasti, Srbija je u sredu zadržala više od 1.000 građana Kosova na graničnim prelazima sa Hrvatskom i Mađarskom.
Dejan Janković je policijsku karijeru započeo 2000. godine kao patrolni policajac u Kosovskoj policijskoj službi u Štrpcu. Bio je komandir policije u Štrpcu i Gnjilanu, a zatim regionalni komandir u Uroševcu. Preživeo je oružani napad 2005. godine kada su na njega pucali napadači dok se nalazio sa vozačem u službenom vozilu, ranjen je u rame, a na vozilo je ispaljeno oko 100 metaka. Nakon toga je bio zamenik ministra unutrašnjih poslova Kosova, a od 2009. godine je zamenik direktora Policije Kosova.
Ovaj incident je dodatno pogoršao odnose između Srbije i Kosova, koji su inače veoma napeti zbog pitanja statusa Kosova i niza drugih političkih i ekonomskih sporova. Međunarodna zajednica se trudi da posreduje i iznađe rešenje za dugotrajni konflikt između dve zemlje, ali napetosti se nastavljaju i povremeno dolazi do incidenata poput ovog hapšenja kosovskih policajaca.
Kosovo je nezavisna država koja je proglasila nezavisnost od Srbije 2008. godine, ali Srbija je ne priznaje kao suverenu državu. Odnosi između dve zemlje su veoma složeni i pitanje statusa Kosova je i dalje jedno od najvećih političkih pitanja na Balkanu. Međunarodna zajednica, uključujući Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, nastavlja da podržava dijalog između Beograda i Prištine u nadi da će se postići političko rešenje koje će omogućiti normalizaciju odnosa između dve zemlje.
Srbija, sa svoje strane, tvrdi da Kosovo i dalje pripada Srbiji i da ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Beograd insistira na tome da se problem rešava kroz dijalog i pregovore, ali se konfrontacije poput ovog hapšenja kosovskih policajaca redovno dešavaju, dodatno komplikujući već složene odnose između dve zemlje.
Ukoliko situacija ostane napeta i ne reši se na miran način, postoji realna opasnost od eskalacije sukoba između Srbije i Kosova, što bi imalo ozbiljne posledice za celu regiju. Stoga je važno da međunarodna zajednica, kao i sam Beograd i Priština, rade na pronalaženju održivog i dugoročnog rešenja koje će omogućiti stabilnost i mir na Balkanu.
