Cene zlata su danas dostigle rekordno visoke nivoe, dok investitori, uznemireni globalnim trgovinskim ratom, traže sigurno utočište u ovom plemenitom metalu. Uvođenje uvoznih carina na čelik i aluminijum od strane američkog predsednika Donalda Trampa pre mnogo je izazvalo zabrinutost među državama koje zavise od izvoza, posebno u Aziji, kao i hitne mere odmazde iz Evropske unije i Kanade.
Pre nego što su carine stupile na snagu, Tramp je zapretio da će dodatno povećati namet na kanadske metale do 50 procenata. Ipak, nakon što je premijer Ontarija Dag Ford povukao odluku o dodatnoj naplati od 25 procenata na izvoz električne energije u nekoliko američkih država, Tramp je odustao od svojih pretnji.
Na Čikaškoj berzi, fjučersi na zlato sa rokom isporuke aprila su u četvrtak uveče dostigli cenu od 3.003,90 dolara po unci, pre nego što su se stabilizovali na 2.989,50 dolara. Ovo predstavlja prvi put da je cena ugovora premašila psihološki važan prag od 3.000 dolara. U skladu s tim, cene zlata su u ovoj godini porasle za skoro 14 procenata, nakon solidnog rasta od 27 procenata u 2024. godini.
Strateg Rojtersa, Jip Jun Rong, istakao je da tržišni stav jasno pokazuje očekivanja investitora da će se trgovinske tenzije pogoršati pre nego što dođe do smirivanja. Na tržištu se zlato često doživljava kao sigurno utočište u situacijama visoke volatilnosti portfelja. Osim toga, analitičari dodaju da su porast cena zlata takođe rezultat opklada na ublažavanje monetarne politike Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država.
Federalne rezerve se očekuje da će zadržati ključnu kamatnu stopu u rasponu od 4,25 do 4,50 procenata na sastanku koji je zakazan za sledeću sredu. Cene zlata su tokom 2024. godine dostigle čak 40 rekordnih nivoa, što je rezultat rastućih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku i istočnoj Evropi, neizvesnosti oko predsedničkih izbora u SAD, smanjenja kamatnih stopa, kao i aktivnih kupovina zlata od strane centralnih banaka.
Prema monitoringu Svetskog saveta za zlato, centralne banke su zabeležile rekordne kupovine zlata u poslednjim godinama, što se objašnjava zabrinutošću oko održivosti kupovne moći dolara i geopolitičkim tenzijama između vodećih ekonomskih sila. U ovoj analizi tržišta, šef robne strategije u „TD sekjuritizu“, Bart Melek, istakao je da centralne banke nastavljaju s aktivnim akumuliranjem zlata kao načinom zaštite od neizvesnosti.
Sve u svemu, trenutne cene zlata i započete mere odmazde zbog trgovinskih tenzija ukazuju na to da će investitori i dalje tražiti sigurne alternative u nestabilnim vremenima. Sa obzirom na trenutna globalna kretanja, može se očekivati da će zlato i dalje biti u fokusu, a investitori će pažljivo pratiti razvoj tržišnih uslova i vesti koje dolaze iz velikih ekonomija.
U svetlu svega navedenog, zlato se čini kao neizbežan izbor za one koji žele da zaštite svoje investicije od rizika, a to je u velikoj meri povezano s nepredvidivošću trenutnih globalnih ekonomskih i političkih okolnosti. S obzirom na to da cene nastavljaju da rastu i da su centralne banke više nego ikada aktivne u akumulaciji zlata, čini se da će ovo plemenito metal nastaviti da privlači pažnju investitora u narednim mesecima.
